(05-09. јуни, 2024. године)
У изузетно лепој атмосфери и доброј организацији домаћина
манифестације, Културног центра Бачка Паланка, на овогодишњем покрајинском фестивалу нових форми и монодраме у селекцији је било 6 представа у конкуренцији:
1. ДРАМСКИ СТУДИО „АРТ“, ДОМ КУЛТУРЕ РУСКИ КРСТУР
– „Сан смешног човека“ Ф. М. Достојевског, у режији Владимира Нађа
2. ПОЗОРИШТЕ „ВХВ“, БАЧКИ ПЕТРОВАЦ
– „Москва – Петушки“ В. В. Јерофејева, у режији Марине Дир-
3. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПЕЋИНЦИ
– „Косана, удовица овдашња“ Ђоке Филиповића, у режији
Слободана Станковића
4. ДОМ КУЛТУРЕ „ДОЈНА“, УЗДИН
– „Човек са рагом“ Георгија Циприана, у режији Маргарит Ековоју
5. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПЕЋИНЦИ
– „Игре у песку“ Михала Валчака, у режији Бојана Наића
6. КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР „АРТЕЉЕ“ ИНЂИЈА
– „Ожалошћена породица“ Бранислава Нушића, у режији Теодоре Марчете
Дипломе за најбоља остварења додељене су у следећим категоријама:
– Диплома за најбољу женску улогу додељује се Светлани Пешут у представи „Ожалошћена породица“
– Диплома за најбољу мушку улогу додељује се Мирославу Малацкову у представи „Сан смешног човека“
– Диплома за женску епизодну улогу додељује се Сандри Галађик у представи „Москва-Петушки“
– Диплома за мушку епизодну улогу додељује се: Александру Колару у представи „Москва-Петушки“
– Диплома за глумачку бравуру додељује се Мирославу Малацкову у представи „Сан смешног човека“
– Диплома за колективну игру додељује се представи „Москва-Петушки“
– Диплома за најбољу режију додељује се Марини Дир, за представу „Москва-Петушки“
– Диплома за оригиналну музику додељује се представи „Москва- Петушки“
– Диплома за иновативност додељује се представи „Косана, удовица овдашња“
– Диплома за неговање културне баштине додељује се представи „Човек са рагом“
– Диплома за најбољу употребу музике додељује се представи „Човек са рагом“
– Четири равноправне дипломе за најбољу драматизацију додељују се представама:
1. „Москва-Петушки“
2. „Сан смешног човека“
3. „Човек са рагом“
4. „Косана, удовица овдашња“
– Две дипломе за најбољу сценографију додељује се представама:
1. „Москва-Петушки“
2. „Игре у песку“
-Дипломе за три најбоље представе додељују се:
Прво место – „Москва – Петушки“, В. В. Јерофејева, у режији
Марине Дир ПОЗОРИШТА „ВХВ“, БАЧКИ ПЕТРОВАЦ
Друго место – „Сан смешног човека“, Ф. М. Достојевског, у режији Владимира Нађа ДРАМСКОГ СТУДИЈА „АРТ“, ДОМ КУЛТУРЕ РУСКИ КРСТУР
Треће место – „Игре у песку“, Михала Валчака, у режији Бојана
Наића КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ПЕЋИНЦИ
Овогодишњи избор представа показао је изузетан ентузијазам, креативност и квалитет сценске и глумачке игре. Приказане представе биле су жанровски разноврсне и селекцијом је, у великој мери, је испоштован концепт фестивала када су у питању нове и мале форме. Одигране су две монодраме,
једна дуо-драма и три ансамбл представе од којих представа „Москва-Петушки“ у најбољој мери одражава стил нових форми и савременог театра.
Упркос свим проблемима и изазовима са којима се суочавају аматерска позоришта, све трупе су показале посвећеност вредну поштовања и права су драгоценост за средину у којој раде и стварају. За сваку похвалу је и креативни напор које су трупе уложиле како би се постигао што већи квалитет представа, посебно када је у питању глумачка игра која је, у већини случајева, успела да скоро потпуно потре границу између аматеризма и професионализма.
САН СМЕШНОГ ЧОВЕКА
Драмског студија „Арт“, Дом културе Руски Крстур
Глумачку игру краси изузетна природност и лакоћа као и стилско и изражајно јединство. У глумачкој изведби постигнута је одлична хармонија сценског покрета и сценског говора тако да је потпуно поништена језичка баријера. Глумац доследно води лик и својом игром, уз прецизно коришћење изражајних средстава, аутентично доноси духовно-психолошки профил „смешног човека“, како сам себе назива, који тражи излаз из
сопственог пакла. Одлична адаптација текста и једноставна али веома јасна сценска решења (реквизита, светло, музика, сценографија и костим) ефектно дочаравју атмосферу сна и фантастике и истанчаном симболиком осликавају духовно путовање и мистично искуство дубоко резигнираног човека од почетне намере за суицидом до потпуног прихватања света у
његовој несавршености и утопијске вере у живот.
МОСКВА – ПЕТУШКИ
Позоришта „ВХВ“, Бачки Петровац
Представу краси компактна, истанчана и стилски уједначена колективна игра. Карактери ликова – алкохоличара – изграђени су суптилно, поетски и веома лично тако да представа одише изузетном, скоро застрашујућом интимом „кафанске“ атмосфере безнађа. Појединачне глумачке етиде су,
свака за себе, одигране аутентично и у индивидуалном ритму а опет, са изузетним складом, уклопљене у колективну игру. Сви ликови – и стварни и измишљени – вешто се плету око главног лика у низу малих сцена које, свака на свој начин, експресивно осликавају унутарњу борбу главног лика и његово, пре свега, духовно путовање од станице живота до станице смрти.
С обзиром на сложеност и слојевитост штива, адаптација текста је спроведена тачно и језгровито, успевајући да дотакне и обједини све кључне социјалне и личне теме делиричне (совјетске) стварности које Јерофејеф обрађује у својој поеми. Мизансцен је одлично организован. Сценографија је конципирана ефектно и функционално. Свеукупно, са ауторском музиком, дизајном светла и костимом ова представа одражава стил суровог/сиромашног театра као једног од базичних стилова савременог театра и нових форми.
КОСАНА, УДОВИЦА ОВДАШЊА
Културног центра Пећинци
Глумица својом живом игром, коју красе изузетна природност и спонтаност, остварује аутентичан и комичан ефекат, с тим да остаје утисак да постоји још простора, потенцијала и јасније глумачке мотивације за даље разигравање и поигравање како би се постигао максимум глумачке изведбе.
Занимљиво конципирана интеракција између глумице и публике у интимној атмосфери ручка поводом обележавања помена на последње преминулог Косановининог мужа, пружа могућност за неисцрпну импровизацију и надоградњу, стварањем нових комичних ситуација и односа. Локални колорит требало би прилагодити и другим срединама, у комуникацији глумице са публиком на сцени, како би се постигла универзалност представе у целини и постигао малскимум глумачке изведбе.
ЧОВЕК СА РАГОМ
Дома културе „Дојна“, Уздин
Ансамбл пресдтава показала је солидну колективну игру и изузетну посвећеност која би уз адекватне редитељске интервенције могла да се даље усавршава и постигне много аутентичнији ефекат. Постоји значајан простор за унапређење стилског и изражајног јединства у изведби као и у конципирању сценографије и употреби реквизите. Занимљив је избор и адаптација текста као и музичких нумера које се изводе уживо уз гитару и песму и одлично уоквирују атмосферу представе. Упркос недостацима и језичкој баријери, глумачки ансамбл плени и успева да комуницира са публиком.
ИГРЕ У ПЕСКУ
Културног центра Пећинци
Непосредна и фантастично промишљена игра двоје младих глумаца који, играјући се у песку, играју и своју прву љубавну причу. Ова низглед обична и наивна љубавна дечија прича постаје необично сложена и трагична на један суптилно вођен и непретинциозан начин захваљујући јасно дефинисаним и прецизно одиграним емотивним процесима и односима
међу ликовима. Глумце краси ванредна спонатаност, непосредност, природност и чистота у игри. Мушко-женски однос је одлично и суптилно изнајансиран од удварања до првог пољубца па потом преко љубоморе, свађе и посесивности до потпуног распада. Гглумци са невероватном
лакоћом играју искрене дечије емоције, док у позадини куља застрашујућа сложеност, озбиљност и суровост мушко-женског односа који води до уништења, што причи даје универзални карактер. Глумци се вешто и потпуно „дечије“ играју својим играчакама – реквизитом – дајући притом непосредно и наизглед неприметно вишеслојни контекст вечитој борби
мећу половима. Разумљиво је што је редитељ скоро сва сценска решења тражио и нашао у глумцима. Представа плени и емотивно комуницира са публиком управо једноставношћу игре која неочекивано, из дечијег, наивног, скоро несвесног, открива све комплексности и ужасе које могу имати мушко-женски односи.
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Креативног центра „Артеље“, Инђија
Основни квалитет представе је у глумачкој игри, посебно, фино назначених, квалитативно детерминасиних и вешто разиграних женских ликова.
Комедија ситуације и карактера пружа још доста могућности које би се редитељски могле разрадити како би глумачка игра достигла своју кулминацију и већи комични ефекат. Музичка подлога фино али врло конвенционално уоквирује атмосферу, као и сценографија и костим. С обзиром на интересантну адаптацију текста и храбру редитељску одлуку у смислу промене пола главног лика, требало би размислити о још неким могућим интервенцијама и иновацијама у целокупној сценској поставци. На тај начин би се могли створити нови динамични обрти што би, пак, допринело бољем темпу и развоју радње.
У Бачкој Паланци, 10. јуна 2024. године.
Супервизорка Фестивала
Александра Маливук, глумица