Скочи на садржај

Рамзесове приче…

Оружје из другог светског рата

Поздрав другари,  поново ја , Рамзес.  Да ли се плашите оружја? Бррр, право да вам кажем ја се бојим. Не  могу да вам тачно кажем зашто, али  мора бити да је то неки страх  мојих предака дивљих мачака, страх нас предатора укорењен дубоко у мене. Ми предатори имамо урођену бојазан од већих предатора него што смо  ми, јер запамтите друштво; ловац врло лако може да постане ловина, довољан је један  мали тренутак  непажње. Тако су ствари уређене, најјачи  и најмоћнијису увек заправо и најрањивији. О боже Рамзесе, какве  то сад мудрости ти нама доносиш? Сигурно се питате. Ево, нећу више скретати са теме, обећавам.  Не волим оружје и никада нисам схватао због чега га ви људи користите. Ок, на неки начин и могу да разумем, ви немате као ми мачке оштре зубе и канџе којима би могли да ловите плен или се браните од нападача, врло сте рањиви  и с тога сте сами морали да измислите средство којим би се бранили . Тако да, употребу  схватам али не схватам кад неки од вас одбијају да учине све да до тога не дође.  Па , данас ћемо мало да причамо  и о томе, иако знам да тема није баш пријатна. Надам се  да нисте заборавили наш тајни знак, десна рука на десно ухо, лева на лево, кажеш „Причај ми“ а ја кажем „Причам ти“. Поседајте у круг, удобно се сместите  јер  прича почиње.

Да је оружје одувек коришћено не само као средство одбране него  и као средство напада, може потврдити комплетна људска историја  а нарочито, колико сам чуо, последња два светска рата у задњих сто година, када је погинуло јако пуно људи, незапамћено пуно. И пре су људи водили  ратове али никада толиких размера. Изгледа да ви људи кад немате кога другог, нападате се међусобно. Делујете ми као изузетно агресивна и насилна врста. Са изузетком  неких које ја познајем а за које знам да ни мрава не би згазили. Ово оружје о коме данас причам је коришћено за време другог светског рата. Не разумем се детаљно  у врсте оружја, зато  се нећу ни трудити да објашњавам и улазим у ситнице, оставићу то онима који то желе да истраже и да сами сазнају. Само ћу рећи да, пошто је највећи део борбе био  лицем у лице, углавном су се користиле пушке, пиштољи, митраљези, бомбе, гранате  су већ коришћене за бомбардовање из ваздуха. Пушке и митраљези и пушко-митраљези су редовно морали да се пуне,  зато се ватра понекад прекидала, да би се могло оружје напунити, што су неки војници користили као прилику да се  провуку иза непријатељских линија и евентуално од непријатеља заплене додатну муницију.  Орује је такође коришћено за стрељање заробљеног  непријатеља или откривеног шпијуна. Други светски рат је друштво био највећи  оружани сукоб у историји човечанства. У њему је учествовала већина светских држава. Погинуло је негде око 100 милиона људи а нестало их је негде око 50 милиона.  Овај рат је доказ једног лудила , најмрачнији моменат у људској историји. Само слика онога шта сте ви људи спремни да урадите једни другима и докле сте спремни да идете. На овим просторима је погинуло готово највише људи после Русије. Овде су у окупираној Југославији  окупатори стрељали 50 људи за рањеног а 100 за убијеног. Људи су убијани у логорима , што локалним што  оним у иностранству. Такође су живи бацани у јаме и под лед. Ето тек да знате какве све грозне ствари може ваша врста да уради.

Рамзесове приче пише Ана Илић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »