Кошница за пчеле
Бзз, бзз. Чујем однекуд зујање. „Какав је ово звук? Колико ја знам овде нема неких инсеката. Свих му китњастих репова и шапа , ја сам у Музеју све инсекте и остале штеточине одавно половио. Ма престаће.“ Пролазим ја кроз ходник, ништа се не чује.“ Као што сам и мислио, престало је.“ Мрњау, нешто сам јако гладан, одох ја да видим имам ли чиме да омастим овај мој брк. Сиђем ја до своје посуде за јело…њам, њам, ова храна је изврсна. Попнем се назад горе у потрази за савршеним местом за поподневну дремку. Пробам овамо…превише је тврдо. Пробам на другом месту…превише мекано. „Рамзесе, постао си превише избирљив“ кажем самом себи. Наставим ја тако моју шетњу ходником , горе -доле. Таман ја пролазим поред једних врата, кад чујем „бзз, бзз“. Поново то вражије зујање. „Свих му мишева и пацова ово већ не може бити случајност“. Признајем да сам био помало уплашен, иако вам већ рекох да сам навикао на овакве ствари. Пружим ја шапу, кад са друге стране поново чујем „бзз, бзз“. Ја повучем шапу себи. Нисам могао да се одвојим од тих врата, сто му мачијих бркова, баш ме копкало да видим шта се иза њих налази. Ми мачке смо познате по томе што волимо да се нађемо свугде и на сваком месту. На крају, моја мачија храброст је победила. „Опасност је моје средње име даме и господо. Ако је суђено и да дам живот, имам их још осам. За нас мачке кажу да имамо девет живота“. Шапом гурам врата и улазим унутра. Наошрим своје бркове и уши, а бога ми и канџе. Наравно, одмах схватих одакле звук допире.
Погледам ту високу плетену стварчицу купастог облика. Приђем јој и упитам „Шта си ти? Изгледаш ми јако чудно. Никад нисам видео ништа слично теби.“ Осећајући да није опасно, приђем ближе да разгледам. Изгледа као нека врста плетене корпе. „Да ли си ти нека корпа можда?“ „Корпа? Каква увреда, ја сам кошница , кошница за пчеле. „ „Стварно? Виђао сам пчеле али нисам знао да имају кошницу. Јеси ли ти нешто као кућа за њих?“ „Па да. Видиш, људи су јако давно открили колико користан пчелињи мед може бити. Први људи, ловци и сакупљачи су у прашумама налазили мед дивљих пчела смештених унутар шупљина дрвета. Користили су га у верским обредима али и као лек. Будући да је засићен шећерима, мед има антисептичко дејство. Приметили су такође и да је мед добар код упала грла. Приметили су такође да је мед једна од намирница која је доста дуготрајна, готово да се и не квари. „ “Добро „ рекох “све је то занимљиво али како су те пчеле могле стати ту? „ “ Па пчелама гужва није проблем. Овај отвор горе који видиш, радилице су користиле за излазак напоље на такозвану пашу, односно сакупљање поленовог праха од којег су касније правиле мед. „ “Врло интересантно. А како су се браниле од напада других инсеката као и пчела из других кошница?Мени су објаснили да су пчеле врло територијална створења и по мирису могу да осете ако пчела не припада њиховом роју. „ “ Е видиш, оне користе врло једноставну тактику; када у кошницу улети неки други инсект или пчела која није из њиховог роја оне је све у исто време окруже и лепеу крилима, правећи топлоту и уљез угине. „ “То нисам знао.“
Била је ово још једна прича из Музеја. Поздрав од вашег Рамзеса.
Рамзесове приче пише Ана Илић
