СувенирницаПоздрав другари, ево поново вашег Рамзеса. Волим да вам се јављам сваки дан. Размишљам о чему бих данас могао да причам са вама. Морам да вам признам да имам толико прича које бих могао да вам испричам да понекад заиста не знам коју да одаберем. Мислим да се сваки приповедач нађе понекад у тој ситуацији. Од када траје ово моје дружење са вама схватио сам колико је приповедач заправо моћно биће. Мали Бог. Он може да ствара ликове , мења их кроз причу и по потреби их из ње избацује. Може да одабере по својој вољи какав ће прича имати крај, и како ће њени ликови завршити. Он не ствара само ликове, већ ствара цео један свет по својој жељи и мери. Раније нисам никако могао да разумем људску потребу за причом и причањем, али сада када сам се сам нашао у тој позицији схватам. Схватам да се и ви људи понекад осећате толико малима и беспомоћнима да вам је потребан неки свет који ћете сами креирати користећи своју машту, како би се осећали моћно, слично Творцу. Даје вам осећај контроле , јер машта је поље где можеш да конторолишеш ствари, осећај сличан божанском. Зато настављамо са причама, и вама и мени је то потребно. Поседајте у круг и удобно се сместите. Данас вам ваш Рамзес представља сувенирницу. Јесте прилично далеко али волим понекад да уђем у ову просторију. Тако је светла и чиста, готово да се стиче утисак као да у њој неко живи. Гледам ове пажљиво испеглане ношње различитих народа и замишљам како ли су изгледали људи који су их носили. Најлепша ми је ова са белом кошуљом и тегет сукњом и кецељом. Погледам у њу, и у мојој машти појави се једна релативно млада, озбиљна сеоска учитељица. Могу да је видим како ужива у времену проведеном са својим ђацима. Или она шарена ношња у цветним мотивима са доминантном нежно розом. У њој могу да видим младу девојку како помаже својој мајци по кући или узима цегер и одлази рано ујутру у шуму да бере јагоде јер мајка и бака желе да праве од њих џем и слатко. Она бере јагоде и размишља о џему и палачинкама са којима ће га јести. „Обожавам палачинке са џемом од јагода, штета што нисам баш вешта кад их треба правити. Морам још много тога да научим. Мама каже да је просто срамота да здрава и права особа не зна неке најједноставније ствари. Зато се труди да мене и браћу и сестре научи свему што може. Хм, чудно је то како без проблема могу да направим торту са јагодама и затворених очију, а нешто што је тако једноставно и лако као палачинке не могу. Сва се збуним, чини ми се дићићу кухињу у ваздух. „ И она фина , беличасто роза кутијица за накит са насликаним вишњама, њених је руку дело. Једино ми очи боде ова чисто црна ношња са капицом. Одудара од веселих и живих боја собе препуне лицидерских срца купљених на неком сеоском вашару. Чуо сам да су то врло весели догађаји. Да деца посебно уживају у њима. Добијају посластице и играчке које им код уличних продаваца купе родитељи. Чуо сам да су улични продавци некада били много чешћи призор. Да их је некада било готово свакодневно. Зато та црна ношња толико одудара. Замишљам да је то себи сашила нека озбиљна средовечна жена која је била у жалости, јер је изгубила неког драгог. Чуо сам да су ратови глад, немаштина и болести којима нема лека некада биле врло честа ако не и свакодневна појава, да изгубити некога није била новост. Замишљам је како седи за једним од ових разбоја у овој соби и тка нешто за своју породицу. Ова просторија ми даје осећај топлине, зато је волим.Ето драги моји, то би било све за данас, поздравља вас Рамзес.
Рамзесове приче пише Ана Илић
