Рамзесове приче…

Римски артефакти

„Чувари далеких граница,

Јављају преко гласника,

Јужна племена ратничка су стигла испод зидина,

И све је више варвара а све је мање Риљана“

Поздрав другари, ево поново вашег Рамзеса. Данас настављамо  низ прича о изгубљеним народима. Рекох вам већ, да је овим просторима прошло много различитих народа и племена  и свако од њих је за собом оставио неки траг. Сад, морате разумети  следеће;шта је разлика између народа и племена. Племе је  скуп  проширених породичних  заједница, тек нешто шире од рода. Старешина племена се назива поглавица/поглавар, (да, јасно ми је зашто ће ово некога да асоцира на филмове о Индијанцима )а виђенији представници породичних заједница су такозване племенске старешине. Потом, представници најмоћнијих  племена у оквиру сродних племена постајали су  кнежеви/први краљеви/ или зависи где су их како називали, код Монгола су то били кагани. Народ је већа формација од племена, скуп племена који говоре истим/сличним  језиком, моле се истим божанствима и имају исте обичаје назива се народ.  Стари Грци су на пример били народ, јер иако је било много племена спајала их је иста култура(грчка племена која су сачињавала стару Хеладу  била су Ахајци, Јонци,Дорци и Еолци). Па тако данас  причамо о једном народу који је био мешавина неколико племена  апенинског полуострва; Римљанима.  Поседајте у круг, удобно се сместите. Надам се да нисте заборавили наш тајни знак; десна рука на десно ухо, лева на лево. Кажеш ми „Причај ми“ а ја ти кажем „Причам ти“.

Данас вам Рамзес доноси причу о Римљанима. Римљани су били становништво апенинског полуострва . Они су европљани који су асимиловали Етрурце или Италике, мешавину европског, малоазијског и северноафричког становништва. Њихов пут је био дуг од града државе до огромног царства које је заузимало комплетно Средоземно море.  У својој историји Рим је имао неколико уређења; краљевина, република и царевина. Према  легенди Рим су основала два брата близанца која је одхранила вучица, то су били Ромул и Рем, деца римског бога Марса и принцезе  Рее Силвије.  А према још једној легенди Реин предак је тројански  јунак Енеја који је бежећи из запаљене Троје (Троја је грчки град, овде се мисли на тројански рат који се водио десет година)  настанио се у малом селу Лациуму. Римљани су били  многобожачки народ, као и већина народа старог доба. Врховни бог је био Јупитер, Марс бог рата, Јунона богиња брака, Минерва богиња мудрости (њен заштитни знак је сова одатле нама израз „мудра сова“) и тако даље.  Римљани су били ратнички и трговачки народ. Где год су се појављивали са собом су доносили своју културу која је била врло развијена  за оно доба. Неке ствари које су они измислили ми и дан данас користимо. Они су први неговали реторику- науку о беседништву то јест о лепом говору.  Основа сваког устава и закона и дан данас има корен у римском  праву – corpus juris civis. Као што  можда већ знате, Римљани су јако полагали  на лепоту и хигијену, изглед уопште. Као што можете да видите из артефаката који су изложени; посудице за помаде, укоснице, накит.  Као што су Грци волели да слободно време проводе у позориштима тако су Римљани проводили у гладијаторским аренама. Гладијатори су робови који су се борили или једни против других или против звери у аренама. Али  то и није било толико лоше  колико можда звучи. Заправо, гладијатор је могао кад дође у неке године живота да добије пензију ,  и био је нека врста познате личности. Као што ми данас  обожавамо глумце или спортисте тако су Римљани обожавали гладијаторе. Имали су своје  фанове како би ми то данас рекли. Сваки гладијатор је имао своје боје и свој заштитни знак и када дође на њега ред у арени да се бори његови навијачи би га бодрили.

Како су Римљани дошли овде? Па седма Квинтилијева и четврта  Флавијева су  четрдесете године пре нове ере освојиле провинцију Панонију. Цар  Октавијан Август се хвалио освајањем последњег слободног града. Дуго пре тога Римљани су имали додира са Панонијом. А близу је било и Црно Море ( Pontus Exinus) које су користили за протеривање кажњеника. Потом је Панонија подељена на Тракију и Горњу и Доњу Мезију.  О овоме би било још много тога да се дода али доста је за сада.

Толико за данас. Поздрав од вашег Рамзеса.

Рамзесове приче пише Ана Илић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *