Меги ;Пра ајкула-Мегалодон
„Зуби оштри,
Поглед зао,
Он за милост није знао“
Не другари, данас вам нећу говорити о Страшном Лаву . И он би се уплашио од овог створења о ком ћемо данас причати. Могу вам рећи друштво , иако сам храбар умало ми брци не отпадоше од страха. Па ако се не бојите, за мном у авантуру. Данас примам само најхрабрије.
Шетајући кроз мој музеј, сучићи брке поглед ми падне на једну од витрина. „Питам се шта ли се све тамо налази. Мораћу детаљно да испитам па да причам мојим другарима.“ Поглед ми падне на један врло оштар предмет. „Сто му мишева, ово изгледа као неки зуб.“ помислих. Сучем брке и размишљам : „Ако јесте, чији би могао бити? Никад нисам срео тако великог створа.“ Чујем неки звук, као ударци пераја, великих, и шкргут зуба. Рекао бих, нису баш мали. Да ли да се окренем да погледам? Храбро Рамзес, ти си мачка, мачке су храбре. Тада сам погледао равно у једно око велико колико и ја сам. „Сад има да се мирује и ушима и репом.“рекох себи. Огромно створење великих пераја и репа плутало је по ваздуху преда мном. Тишина, нико од нас не проговара. Молим се за своје шапе и бркове.
„Ко је узео мој зуб?Ко је узео мој зуб? ВААА, ВАА,МАМАА! ВРАТИ МИ ЗУБ, ЗВАЋУ МАМУ!“ Уплашено се загледах у расплакану грдосију. „Стани“рекох“ко си ти?Какав зуб ти фали?“ „Ја сам Меги Мегалодон. Ми смо далеки рођаци ајкула.“ „Дивно“помислих“само ми фали размажена морска неман. Ако нешто није по њеном, појешће ме.“ „Значи ти си у ствари пра ајкула“рекох“а можеш ли ми нешто испричати о вама ? Нисам ни знао за вас док се ниси представила.“ „Занимљиво“рече Меги“ никад ме нико није питао такво нешто. Па добро, ево, кад већ питаш рећићу ти. Као што видиш, ја сам беба Мегалодом, дугачка сам само 2 метра, одрасли су могли да буду дуги и по 10,5 а најдужи је могао бити 17, 9метрара дужине и тежак око 30 тона. Наше име значи „велики зуби“ ,што се и види. Били смо највећи предатори морских дубина, искључиви месождери.“ „Били?Да ли то значи да вас нема више?“упитах. „Нажалост да“ одговори Меги „ми смо живели пре 23милиона година до пре 2,6 лиона година.“ А шта се догодило?“ уптам“ „Клима је почела да се мења, дошло је ледено доба и вода је захладнела. Такође, велики китови који су били наша главна храна, све мање су могли да се нађу.“ „А какв зуб ти тражиш?“ „Овај зуб у витрини, то је мој зуб. Сад сам се сетила, испао ми је. Извини што сам те оптужила.“ И тако Меги оде.
То је било све за данас другари, надам се да се нисте препали Меги. Видимо се у некој новој авантури , а до тада лавовски поздрав од вашег Рамзеса.
Рамзесове приче пише Ана Илић
