Синоћ је у Свечаној сали Музеја града отворена седма самостална изложба слика Љиљане Недељков „Знаци…додири…трајања…“.
Изложба „Знаци… додири …трајања…“ говори о сублимираној суштини умјетнице, сведена кроз два феномена, вјечности и трајања живота. Од Љиљане све слојевито бива, а ми се као посматрачи освјешћујемо и враћамо дјетињству. Спознаја је јасна да имамо додир извора и изворишта. Јасно је казивање да се ради о дугогодишњем раду и на без обзира који медиј казивања је у употреби, дјела говоре о једном и једином битном, о животу, природи и човјеку, њиховим видљивим и невидљивим корелацијама. Умјетницу управо занимају ти танки додири природе и човјека, гдје преноси индивидуалност која се огледа у односу на оне у којој обитава.
Љиљанину пажњу окупира мистична унутрашња конструкција која детерминише сваку природну структуру. Њу не занима привид, већ проницљивост унутрашњег погледа и сагледавања коју само она умије да изрази.
Водич за културне пејзаже су умјетникове менталне географије и као такво дјело кондензује лично искуство које се на нас пројектује као виталистичка енергија.
Активна ћутња, нечитљиви садржаји са граничним гомилањем су умјетникове молитве, с тим да добијамо утисак, гледајући на слике, да имамо комуникацију са творцем без његовог присуства.
Она ослобађа и заробљава, у дјелима ништа није случајност, нема понављања иако нам се то понекад чини.
За Љиљану је цртеж и слика стваралачка искра и ехо, одраз личних идеја и емоција, исповјест осећања и непосредност ЊЕ саме.
Она бистру воду носи са мислима да је све огледало са додирима комуникације преточено у љубав.
Академски сликар,
Јелена Вушуровић
