Квецал- Перуанска мумија
Поздрав другари, ево поново вашег пријатеља Рамзеса. Недостаје ли вам да сваки дан причамо о нечему новом? Мени је недостајало. Ја , као и све мачке, волим да будем у центру пажње. Знам да сам дуго правио паузу, зато поново причам сваки дан. И као што увек радимо; поседајте сви у круг , јер следи наш тајни знак; десна рука на десно ухо, лева на лево, ви ми кажете : „Причај ми“ а ја кажем „Причам ти“. А сада, а сада, Рамзес приче прича…
Ваш другар Рамзес вам данас доноси причу о перуанској мумији. Већ сам вам говорио о једној, али то је била она египатска мумија , ово је нешто потпуно другачије. Мумије са падина Анда у Јужној Америци су настајале на један сасвим другачији начин у односу на египатске; како сам то сазнао? Па, добро послушајте ову моју причу.
Седео сам тако у ходнику, када сам угледао неке од ових мојих двоножних пријатеља како уносе неку витрину врло чудног облика. Постављају је недалеко од мене, а затим у њу уносе нешто врло чудно, са пуно дугачке црне косе. Полако, бојажљиво стављају и умотавају у нешто а затим затварају врата витрине. Ви већ знате колико сам ја радознао, што је јаче од мене будући да сам мачак, тако да нисам одолео а да не приђем. Разгледам, из далека, из близа… рекао бих да је мумија, пошто сам већ имао сусрет са једном, али каква? Деловала је врло необично. „Не, дефинитивно није египатска“ помислих „али онда где и како је настала?“ . Ово мора бити да сам на глас изговорио јер на моје изненађење мумија ми је сама понудила одговор.
„ Мој оригинал настао је у Перуу, једној земљи далееко далеко одавде , на једном континенту који се зове Јужна Америка. Ја представљам мумију принцезе Квецал, ћерке племенитог Атахуалпе , краља Инка и вереницу астечког краља Монтезуме. Њено име Квецал, је име најлепше птице Јужне Америке. Та птица је била повезивана са њиховим божанством Квецалкоатлом, а и налази се на грбу перуанске заставе.” Врло заинтригиран овом причом, ја поставих питање : „ А шта се њој догодило?“ „Принцеза је путовала у посету свом веренику, била је у пратњи своје личне служавке и дадиље , а превозила су их двојица поверљивих људи њеног оца. Међутим, ухватила их је ноћ у путовању кроз опасне пределе џунгле и они су морали да разместе и да преноће негде под ведрим небом.
Након што су вечерали, принцеза се повукла у свој импровизовани шатор од њеног крањевског плашта од викуње. Уморна и исцрпљена од дугог пута, принцеза је брзо заспала. Није ни приметила кад јој се прикрао велики шкорпион. Убо ју је жаоком у руку. Није јој било спаса, до јутра принцеза је преминула., једноставно се није пробудила. Када су служавка и дадиља ушле у њен шатор, будући да је спавала дуже него обично, приметиле су да не реагује и да је потпуно хладна.“
„ О Бого мили, каква трагедија.“ рекох тужно, сав под утиском приче. „Заиста“одговори мумија „ потом су је вратили њеном оцу како би принцеза добила сахрану достојну ње. Њено тело су пустили да сунце природно исуши а затим је обукли у њену омиљену одећу и спремили је за вечни живот.“ „Врло занимљива и потресна прича“ рекох и удаљих се од мумије сав потиштен и замишљен над јадном принцезом Квецал.
Ето драги моји, ово би било све за данас, а сада на играње до нових прича. Поздравља вас ваш Рамзес.
Рамзесове приче пише Ана Илић
