Рамзесове приче…

Квецал- Перуанска мумија

Поздрав другари, ево  поново  вашег  пријатеља  Рамзеса.  Недостаје ли вам да сваки дан  причамо о нечему новом?  Мени је недостајало.  Ја , као и све мачке, волим да будем у центру пажње.  Знам   да  сам дуго правио паузу, зато  поново причам   сваки дан.  И  као што увек радимо; поседајте сви у  круг , јер  следи   наш  тајни  знак;  десна рука  на  десно  ухо, лева на лево, ви  ми кажете : „Причај ми“  а  ја   кажем „Причам ти“.  А  сада, а сада, Рамзес приче прича…

Ваш  другар  Рамзес  вам данас  доноси  причу  о перуанској  мумији.  Већ сам вам говорио о једној, али  то је  била  она  египатска  мумија , ово је  нешто  потпуно другачије.  Мумије  са падина  Анда  у Јужној Америци су  настајале на   један сасвим   другачији  начин у односу на египатске; како сам то  сазнао?  Па, добро  послушајте  ову  моју  причу. 

 Седео сам тако  у ходнику, када  сам угледао   неке  од ових  мојих двоножних  пријатеља како  уносе  неку витрину  врло чудног  облика.  Постављају  је  недалеко од мене, а затим  у њу уносе нешто врло чудно,  са  пуно  дугачке  црне косе.  Полако, бојажљиво  стављају и умотавају  у нешто  а затим затварају  врата  витрине.   Ви већ знате колико сам ја радознао, што је јаче од мене  будући  да  сам   мачак,   тако да  нисам одолео а да не приђем.  Разгледам,  из далека, из близа… рекао бих да је мумија, пошто сам  већ имао сусрет са једном, али  каква?  Деловала је врло необично. „Не, дефинитивно није  египатска“ помислих  „али  онда  где и како је настала?“ .  Ово мора бити да сам  на глас изговорио јер на моје изненађење мумија ми је сама понудила одговор.

 „ Мој оригинал  настао  је  у  Перуу, једној земљи  далееко далеко одавде , на једном континенту  који  се зове  Јужна  Америка.  Ја  представљам  мумију принцезе  Квецал, ћерке  племенитог   Атахуалпе , краља  Инка  и  вереницу  астечког краља  Монтезуме.  Њено име Квецал,  је  име најлепше птице Јужне Америке.  Та птица је била повезивана са  њиховим божанством  Квецалкоатлом,  а и налази се на  грбу  перуанске  заставе.”  Врло заинтригиран овом причом, ја  поставих питање : „ А шта се  њој догодило?“   „Принцеза је путовала у посету свом  веренику, била је у пратњи своје личне служавке и дадиље , а превозила су  их  двојица поверљивих људи њеног оца.  Међутим, ухватила их је ноћ у путовању кроз опасне  пределе  џунгле и они су морали да разместе и  да преноће  негде под ведрим небом.

Након што су вечерали, принцеза се повукла у свој импровизовани шатор од њеног крањевског  плашта  од  викуње.   Уморна и исцрпљена од дугог пута,  принцеза  је  брзо заспала. Није ни приметила  кад јој се прикрао  велики  шкорпион.  Убо ју је жаоком у руку.  Није јој било спаса, до јутра принцеза је преминула., једноставно се није  пробудила.  Када су служавка и дадиља ушле у њен шатор, будући да је спавала дуже него обично, приметиле су да  не  реагује и  да је потпуно хладна.“

„ О Бого мили, каква трагедија.“  рекох  тужно, сав под утиском приче.  „Заиста“одговори  мумија „ потом су  је вратили њеном оцу  како би принцеза  добила  сахрану  достојну  ње. Њено тело су пустили да  сунце природно  исуши а затим је  обукли  у  њену  омиљену одећу и спремили  је за вечни  живот.“ „Врло занимљива и потресна прича“ рекох и удаљих се од мумије  сав потиштен и  замишљен над  јадном принцезом  Квецал.

Ето драги  моји, ово би било све за данас, а сада на играње до нових прича. Поздравља вас  ваш  Рамзес.

Рамзесове приче пише Ана Илић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *