Макета швапске куће
Другари, јесте ли ме заборавили? Ја вас нисам. Да ли смо спремни за још једну пустоловину? Да, то сам ја, ваш водич Рамзес. Рекао сам вам да ћу вам показати мој музеј, а како ја волим да одржим реч када нешто обећам, данас ћу вас повести у обилазак. Пошто сам ја један мали мачак, показаћу вам оно што ја могу да видим. Дуго сам размишљао одакле да почнем, и одлучио сам да кренемо од мог омиљеног места. Волим на овом постољу да дочекујем посетиоце и да им позирам за сликање. Упс, открио сам вам где ми је база. Иако наравно слободно улазим у све просторије.
Ево овде ја највише волим да будем, поред ове макете.
Ово је макета типичне немачке грађанске куће из 17. века.
Оно што морате да знате другари је да су овакве куће грађене од черпића- цигала направљених од природног материјала, мешавине блата, воде и плеве односно ситних љуспица које су се добијале када се просејавало жито након жетве, било би помешано у то и мало сламе. У стара времена готово све се користило, мало шта се бацало. Ова спремњена мешавина сипала се у калуп затим би се сушило на сунцу , после тога се користило за зидање кућа као и помоћних објеката.. Тај процес је дуго трајао јер је кућа морала бити потпуно осушена да би на крају могла бити окречена. . Овакав природни материјал је најбољи изолатор, зими греје а лети хлади, зато је у овим старим кућама увек било пријатно. Веће куће су имале и дугачак ходник . Само богатије породице могле су себи приуштити кућу од черпића, сиромашнији људи су своје куће градили од набијане земље. У оваквим кућама се нису све собе користиле, оне које јесу имале су такозване каљеве пећи које су зими биле ложене. Поред соба у којима су спавали укућани и гости, у грађанским кућама постојао је и салом, нешто попут дневног боравка, као и просторије које су служиле као оставе, уместо фрижидера. Богате куће су такође имале и просторије за послугу и вешерај. Постојале су и собе у којима се чувала девојачка спрема, наравно оне куће које су имале девојку. На жалост, сиромашне девојке нису могле себи спремити мираз. Намештај је био од пуног дрвета, и био је дуготрајан, по зидовима су висили урамљени гоблени и слике. Питате ли се какво су осветљење користили? Богатије куће су имале уведену струју, струја је давно ушла у наше домове, а сиромашније куће су користиле свеће и лампе на гас и петролеј. Да другари, пре струје за осветљавање куће користиле су се свеће и лампе. У богатим кућама, задњи делови су се користили за кухињу и вешерај, као и сличне ствари, а предњи су били за коришћење. У кухињама су биле велике пећи у којима су се припремали оброци за породицу, а такође се пекао хлеб. Да другари, некада је свака кућа пекла свој хлеб, чак и у граду се хлеб ретко куповао у пекарама. На собама са улице били су уграђивани посебни истурени прозори. Зато ћете чути многе старе песме да говоре о њима. Такође, богатије куће, у време док су се као превозно средство користили коњи, имале су и штале као и остале пратеће објекте. Све у свему другари, овакве куће нису биле ни мало лаке за одржавање. Поготово што су их људи одржавали примитивним средствима која су им била на располагању. То је захтевало много рада, зато је сваки члан домаћинства од малена био укључен у послове по кући. Да, добро сте ме чули, и деца су радила и помагала старијима . Наравно, деци су су се давали они најлакши задаци, како би могли да науче. Све су они то и кроз игру савладавали. Наравно, богатије куће су могле себи да приуште послугу. Ех, замислите само како би било играти се жмурке у оваквој кући, где би се само могли посакривати.
То би било све за данас другари, до следећег виђења, поздравља вас ваш Рамзес.
