Другари да вам се представим, зовем се Рамзес. Не, немојте ме мешати са мојим славним имењаком, нисам фараон, ја сам само један мачак. Како мачак може да говори, питате се. Е па, постоји много тога што ви не знате о нама животињама . Као што дечаци који су ме тукли нису знали колико ме боле њихови напади, да сам разумео сваку ружну реч коју су ми упутили. „Бежи ружна напасти!“ викали су. Моје лепо шарено крзно било је умрљано крвљу. Нисам знао шта се дешава, знао сам само да на једно око не видим и да ме јако боли. А ја сам само желео мало пажње и мажења, можда мало хране, јер сам готово увек био гладан. Ретко се дешавало да ми понеки случајни пролазник баци парченце, а тада сам морао љубоморно да кријем свој плен, јер би ми га отеле друге мачке или пси. Исто тако гладни као и ја. Погађате, ја сам улични мачак.
То сам барем био док ме нису спасили. Сећам се само да сам седео испред биоскопа као и обично, кад ми је неко пришао и позвао ме. Оклевао сам, мислио сам да ћу поново бити нападнут. Нисам могао да верујем двоногим џиновима –људима, толико пута су били окрутни према мени. Али овај пут било је другачије; покупили су ме у неку кутију и одвели код неког двоногог џина обученог у бело, био је то доктор. Он ме је излечио, болело је али ја сам знао да он жели да ми помогне. Затим су ме довели овде где сам сада. Ово је моје царство, одавде ја више не идем. Ову зграду сада познајем као своје четири шапе, и зато ћу ја бити ваш водич. Водићу вас кроз Музеј града Бачка Паланка. Биће ми драго да вас, као прави домаћин, дочекам на степеницама моје куће и поведем у авантуру. Заједно ћемо упознати музеј и његове занимљиве експонате. Путоваћемо кроз простор и време, упознати давно ишчезле светове, бића која више не постоје а некада су ходала нашом земљом, као што су на пример мамути. Имаћете прилику да видите како су некада давно, моји преци били слављени и са поштовањем балсамовани у древном Египту. Зато се и зовем Рамзес.( Не замерите али поносан сам што носим једно такво звучно име). Чућете многе приче и легенде везане за предмете који се налазе у овом музеју, као и за људе који су их користили. Ух само да знате какве сам све приче чуо, неке су да се најежите. Кад се сам нађем у некој од просторија, одједном ствари саме почињу да ми причају своју причу. Веровали или не , и ствари могу иамти душу. Истина, оне често поприме особине људи који су их користили.
Другари, видимо се у некој од следећих пустоловина, до тада поздравља вас ваш Рамзес!
Рамзесове приче пише Ана Илић, мастер књижевности
