Неолитски идоли
Поздрав другари, како сте? Мало сам изостао ова два дана, надам се да ми не замерате, имао сам нека своја тајна мачија посла, али добро ево ме поново са вама. Јесам ли вам недостајао? Ви мени јесте, волим ова дружења са вама. Надам се да и ви волите да ме слушате а и понешто да сазнате. Јесте ли се икада запитали у каква су божанства веровали људи из древних времена попут праитсорије рецимо? Да ли су уопште имали концепт вере као такав каквим га ми данас знамо и познајемо? Другим речима, да ли су у ишта веровали ? Ако јесу, у шта су веровали и како је то изгледало? То је питање које одавно мучи специјалисте за проучавање људи и људског друштва, оне које ви називате антрополозима и социолозима? Праисторија је дуг преиод, и она се дели на камено и бронзано доба, од тога оба ова периода се деле на старије, средње и млађе. Раздобља су добила имена према главним алаткама за рад које сте ви људи користили. Тада су настале и прва и друга подела рада. Данас ћемо причати о неолиту. Поседајте у круг, удобно се сместите, па да почнемо.
Неолит или млађе камено доба је период праисторије у коме је човек потпуно овладао производњом и употребом оруђа и оружја од глачаног камена , такође и израдом грнчарије од печене земље. Ово је период када смо се и ми животиње први пут вама почеле придруживати, када сте нас припитомили. Будући предатори, наши преци су близину ваших насеобина видели као сталан извор хране као и сигурно склониште. Ја ово говорим у име нас мачака а верујем и паса, друге животиње су вам се придружиле под сасвим другим околностима. Ваши преци су схватили да су им неке животиње исплативије живе, јер могу давати живе младунце који би значили сигурну храну и све остало без потребе за ловом. Тако је настала прва подела рада. Тада су настала и прва стална насеља која сте формирали. Стална насеља означила су формирање неке врсте културе. Култура, то је , како ми рекоше, реч латинског порекла и означава процес гајења биљака. Али као што се гаје биљке, исто тако се негују обичаји и веровања међу људима. И једно и друго је процес за који је потребно време и стрпљење. А неолитска култура била је базирана на њихову религију. Рекли су ми да у основи религије углавном лежи осећај страха и немоћи. Тако се и неолитски човек осећао уплашеним и немоћним пред силама природе, зато им се молио. Молио се за добар улов, за добру жетву, за напредак породице и увећавање броја стоке. Смрт је била константни пратилац човека, од рођења, јер је био рањив. Није било лека болестима. Зато му је било потребно биће веће и јаче од њега коме ће се молити и које ће му помоћи, тако је настала прва религија. Нико тачно не зна каква би њихова религија могла бити јер не постоје трагови, али на основу проучавања неких примитивних народа, стручњаци претпостављају да би то могао бити или анимизам или тотемизам. Анимизам је веровање да и неживе ствари поседују душу и менталне процесе који се јављају код човека. То је веровање да неки физички објекат (предмет , биљка или животиња) поседују душу, веровање у постојање духова. Тотемизам је мало сложеније веровање. Реч је настала из индијанског појма тотем који представља симбол или племенски знак. Тотемизам је веровање у посебан мистични однос племена и неке животиње или биљке. Ову животињу или биљку племе је обожавало као свог претка. Тотемизам се дели на индивидуални и групни. Када појединац или група осећа повезаност са тотемом.
У зависности од станишта, људима су тотеми били различите животиње. Тако у Лепенском Виру можете наћи руболике главе којима су се људи молили. Близина реке је чинила своје. Овде такође можемо приметити сличне склоности. Као што сам и раније рекао, обале река су одувек биле најбоље и најпогодније место за изградњу насеља.
Ето драги моји, то би било све за данас. Била је ово прича о страху и немоћи човека пред силама природе и његовом потребом за нечим натприродним што би могло да га заштити. Која разлика у односу на данас, када човек сматра себе најмоћнијим бићем на планети , предатором на врху ланца исхране. Некада је човек био у милости природе , данас је природа у милости човека. Поздравља вас ваш Рамзес.
Рамзесове приче пише Ана Илић
