Средњовековни новац
Поздрав другари, ево поново вашег Рамзеса. Да ли сте понекад размишљали како и чиме су људи некада плаћали? Јер трговина је постојала одувек, зар не? Потреба за разменом материјалних али и нематеријалних добара . Одувек су се нематеријална добра плаћала готово исто ако не и више него материјална. Приметио сам да ви људи константно имате потребу да се такмичите ко поседује више материјалног. Право да вам кажем то никада нисам разумео. Ми животиње смо задовољне кад смо сите и безбедне (имамо стални извор хране и воде, на безбедном месту и далеко од предатора, ово је посебно важно за нас мачке јер ми спадамо у предаторе и битно нам је да смо ван домашаја већих предатора) и ништа више нам не треба, а ви људи… ваша стална потреба да имате више вас често доводи у ситуацију да се осећате несрећно и незадовољно. Трговина је једна од ствари које је покренула вашу цивилизацију још од размене природних добара у праисторији. Па како се онда трговало и чиме се плаћало? Па поседајте у круг, удобно се сместите јер данас причамо управо о томе.
Данас вам ваш Рамзес доноси причу о средњовековном новцу. Фокусираћемо се на време које ви људи називате мрачним. Питам се због чега је окарактерисано као мрачно ако се зна да се у већини ствари није много разликовало од других раздобља. Морате разумети; након пада римског царства, већина европских држава је била у потпуном хаосу и расулу и без икаквог реда. Једина ствар која их је држала на окупу и која је успостављала неки ред и закон била је вера а институција црква. Са временом црква је постала превише ауторитативна. Након пада римског царства, дуго је у оптицају био римски новац. Од када је човек овладао вештином обраде метала , новац се ковао од сребра и бронзе, па чак и од злата. Папирни новац је новог датума. Након пада римског царства, дуго је римски ковани новац био у оптицају, што можете и да видите из приложеног код нас у Музеју. Затим, извесно време новац је из неког разлога престао да се употребљава. У употреби је била робна и натурална размена. Нико не зна зашто. Мада, претпоставља се да су томе допринели учестали ратови и пустошења. Као и данас, ратови су и у прошлости изискивали много новца. Требало је обезбедити опрему. То је значило повећање пореза , што је понекад било напросто неизводиво обзиром на ионако већ довољно сиромашно становништво. Да се не лажемо, у средњем веку, сиромашни зависни сељаци или другим речима кметови чинили су највећи проценат популације. Да не говоримо о томе како се у миру дешавало да сваки феудалац кује свој сопствени новац. Отуда често можемо приметити, кад је средњи век у питању да не постоји једна заједничка валута већ је у исто време у оптицају било много њих. Феудалци/племићи су у средњем веку имали висок степен аутономије у односу на краља/суверена. Тек са апсолутистичким монархијама XVIог XVIIог и XVIIIог века племићима се смањује моћ и потчињенији су владару. Овде као што видите имамо новац угарских средњовековних краљева али и разне друге валуте. У оптицају је била угарска форинта (по узору на венецијански дукат односно фијорин) али и разне друге валуте па чак и византијска нумизма. Заиста није било правила . Тек касније је било уређено да свака држава има своју валуту.
Ето пријатељи, то би било све за данас. Поздравља вас ваш Рамзес.
Рамзесове приче пише Ана Илић
