Рамзесове приче…

Ћупови

Поздрав другари, ево поново вашег  Рамзеса. Да ли сте се некад запитали у чему су људи раније чували  своју храну? Преко лета  и  јесени  воћа и поврћа  је   било  пуно  и могло се користити одмах, свеже.  Али шта кад дође  зима  и  земља   буде   превише  хладна  и прекривена  снегом и ледом да би на њој ишта могло да расте? Исто тако, стока коју су гајили  обично се преко године гојила да би зими била заклана и припремљена за употребу  током године.  Где и како су они чували то кад није постојао ни фрижидер ни замрзивач? Свежа храна се врло лако поквари, то сви знамо. Како се тај проблем решавао? Е па, поседајте у круг, удобно се сместите јер сада креће прича  управо о томе. Надам се да нисте заборавили  наш тајни знак, десна рука на десно ухо, лева на лево. Кажеш ми  „Причај ми“ а ја ти кажем  причам ти.

 Данас вам Рамзес доноси причу  о нечему  што је вама врло познато. Нешто о чему сте слушали раније у  причама, можда сте и виђали мада никад нисте видели да се употребљава,  неки од вас можда не знају  ни  за шта се то тачно употребљава.  Мада  је та справа и данас у употреби, чешће се употребљавала у прошлости.. Реч је о ћуповима. Ћупови су као што  можете да претпоставите, били део кухињског посуђа. Ћупове су израђивале посебне занатлије, познате као грнчари.  Грнчарски  занат  се  учио  годинама. Мајстор грнчар, узео би  неког дечака  да му буде  прво шегрт- млађи помоћник  а потом калфа- помоћник.  Када би младић  довољно времена одслужио као калфа, могао је коначно да буде мајстор  и отвори своју грнчарску радњу.  Тада је  могао да  почне да прави своје производе и  продаје  их.

Мајстор  би узео најбољу глину коју је могао да нађе  и припрема за обраду глине је могла да почне. Константно заливајући глину водом, да се не би стврдла јер тада је постајала неупотребљива, мајстор је  окретао грнчарски точак  и вештим рукама  обликовао глину  и давао јој  жељену форму. Након тога,  свеже обликована грнчарија се остављала на сунцу да се суши неколико дана а затим би се такозваној  мајсторској пећи  пекла. Након печења остављана  је  да се охлади а потом , по жељи, осликавана.  Тако готова грнчарија могла је да се користи.  У грнчарију су спадали и ћупови.  Ћупови су коришћени за доношење воде са извора (сви  сте чули барем једну народну песму  у којој се пева о девојци која доноси у ћупу воде са извора), у њему су ратари носили  воду на њиву као  и за конзервирање хране.  Месо  би било или добро усољено или заливено тек истопљеном свињском машћу (такозвану саламуру) и херметички затварано у велики ћуп. Овако припремљено, могло је да стоји месецима. Такође, воће се сушило и херметички затварало у ћупове. Као и производи од млека попут путера или кајмака и сира. Туршија и џем или мармелада као и слатко, само су били неки од начина на који се припремала храна за зиму. У ћуповима се такође чувало жито (као и друге житарице) и мед. Да ли знате да је мед који је нађен у једној од фараонских гробница у Египту  без обзира на то што је био стар око три хиљаде година  био у савршеном стању и могао је одмах да се једе? . Али то је тема за можда неку другу  причу.  Ето другари, то је било све за данас. А сад  на играње до нових прича, поздравља вас ваш Рамзес.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *